071|071 原创韵译普希金长诗《鲁斯兰与柳德米拉》

柳德米拉想要午餐,天降帐篷、餐具和美食。

Алекса?ндр Серге?евич Пу?шкин
РУСЛАН И ЛЮДМИЛА
Моя прекрасная Людмила,
По солнцу бегая с утра,
Устала, слезы осушила,
В душе подумала: пора!
На травку села, оглянулась —
И вдруг над нею сень шатра,
Шумя, с прохладой развернулась;
Обед роскошный перед ней;
Прибор из яркого кристалла;
И в тишине из-за ветвей
Незрима арфа заиграла.
【071|071 原创韵译普希金长诗《鲁斯兰与柳德米拉》】柳德米拉美娇娘,
整个上午奔走忙;
眼泪已干体已倦,
心中暗想:该吃饭!
草地坐,便只见——
哗啦一声凉风来,
头顶突然帐篷开;
丰盛美餐摆面前,
水晶餐具亮闪闪;
一片寂静树后面,
竖琴奏乐看不见。

    推荐阅读